Информативни простор

Главна анализа

Дезинформације у информативном простору Западног Балкана: узроци, механизми, посљедице

Информативни простор Западног Балкана суочава се с убрзаном ерозијом повјерења у традиционалне медијске извор, уз истовремени раст утицаја нерегулисаних онлајн платформи и мрежних актера без новинарских стандарда. У Crnoj Gori, истраживања Pandion-а показују да је преко 71% испитаника у 2024. години барем једном подијелило нетачну информацију на друштвеним мрежама, а 43% признаје да не провјерава тачност вијести прије дијељења.

Посебно забрињава стопа вирусног ширења политичких дезинформација у изборним периодима. Током парламентарних избора у јуну 2023. године, факт-чекерска мрежа RegionalTruth идентификовала је 214 вирусних нетачности везаних за изборне кандидате, од чега је 68% порицало свезу с уочљивим страним изворима финансирања.

Спољни утицаји на информативни простор

Студије EUvsDisinfo, Belgrade Centre for Security Policy и Atlantic Council документују активне кампање außerpolitičkog утицаја у информативном простору Западног Балкана. Crna Gora, као НАТО чланица са незавршеном евроинтеграцијом, представља посебно активно поље таквих утицаја.

Мониторинг Pandion-а у периоду januar–septembar 2024. идентификовао је 38 публикација у сегменту онлајн портала које систематски репродукују наративе из идентификованих外部 утицајних мрежа — без откривања извора финансирања.

Институционални одговор

Агенција за електронске медије Crne Gore (AEM) нема изричите надлежности за санкционисање онлајн портала у контексту дезинформација. Предлог измјена Закона о медијима, коjim bi се уредила ова питања, у скупштинској је процедури од феербруара 2024. Европска комисија у свом годишњем извјештају за 2024. препоручила је убрзање ове реформе.